Kalkulator parcijalnog pritiska

Uvod

Kalkulator parcijalnog pritiska je neophodan alat za naučnike, inženjere i studente koji rade sa smešama gasa. Na osnovu Daltonovog zakona parcijalnih pritisaka, ovaj kalkulator vam omogućava da odredite pojedinačni pritisak koji doprinosi svaki gasni komponent u smeši. Jednostavno unosite ukupni pritisak sistema i molarnu frakciju svake gasne komponente, i brzo možete izračunati parcijalni pritisak svakog gasa. Ova osnovna koncepcija je ključna u različitim oblastima uključujući hemiju, fiziku, medicinu i inženjerstvo, gde je razumevanje ponašanja gasa neophodno za teorijsku analizu i praktične primene.

Izračunavanje parcijalnog pritiska je od vitalnog značaja za analizu smeša gasa, dizajniranje hemijskih procesa, razumevanje respiratorne fiziologije i rešavanje problema u ekološkoj nauci. Naš kalkulator pruža jednostavan, tačan način za obavljanje ovih izračunavanja bez složenih ručnih proračuna, čineći ga neprocenjivim resursom za profesionalce i studente.

Šta je parcijalni pritisak?

Parcijalni pritisak se odnosi na pritisak koji bi vršio određeni gasni komponent ako bi sam zauzimao celu zapreminu smeše gasa na istoj temperaturi. Prema Daltonovom zakonu parcijalnih pritisaka, ukupni pritisak gasne smeše je jednak zbiru parcijalnih pritisaka svake pojedinačne gasne komponente. Ova princip je osnovni za razumevanje ponašanja gasa u različitim sistemima.

Koncept se može matematički izraziti kao:

$P_{total} = P_1 + P_2 + P_3 + ... + P_n$

Gde:

• $P_{total}$ je ukupni pritisak gasne smeše
• $P_1, P_2, P_3, ..., P_n$ su parcijalni pritisci pojedinačnih gasnih komponenti

Za svaku gasnu komponentu, parcijalni pritisak je direktno proporcionalan njenoj molarnoj frakciji u smeši:

$P_i = X_i \times P_{total}$

Gde:

• $P_i$ je parcijalni pritisak gasne komponente i
• $X_i$ je molarna frakcija gasne komponente i
• $P_{total}$ je ukupni pritisak gasne smeše

Molarna frakcija ($X_i$) predstavlja odnos mola određene gasne komponente prema ukupnom broju mola svih gasova u smeši:

$X_i = \frac{n_i}{n_{total}}$

Gde:

• $n_i$ je broj mola gasne komponente i
• $n_{total}$ je ukupni broj mola svih gasova u smeši

Zbir svih molarnih frakcija u gasnoj smeši mora biti jednak 1:

$\sum_{i=1}^{n} X_i = 1$

Formula i izračunavanje

Osnovna formula parcijalnog pritiska

Osnovna formula za izračunavanje parcijalnog pritiska gasne komponente u smeši je:

$P_i = X_i \times P_{total}$

Ova jednostavna veza nam omogućava da odredimo doprinos pritiska svakog gasa kada znamo njegovu proporciju u smeši i ukupni pritisak sistema.

Primer izračunavanja

Razmotrimo gasnu smešu koja sadrži kiseonik (O₂), azot (N₂) i ugljen-dioksid (CO₂) pri ukupnom pritisku od 2 atmosfere (atm):

• Kiseonik (O₂): Molarna frakcija = 0.21
• Azot (N₂): Molarna frakcija = 0.78
• Ugljen-dioksid (CO₂): Molarna frakcija = 0.01

Da bismo izračunali parcijalni pritisak svakog gasa:

1. Kiseonik: $P_{O₂} = 0.21 \times 2 \text{ atm} = 0.42 \text{ atm}$
2. Azot: $P_{N₂} = 0.78 \times 2 \text{ atm} = 1.56 \text{ atm}$
3. Ugljen-dioksid: $P_{CO₂} = 0.01 \times 2 \text{ atm} = 0.02 \text{ atm}$

Možemo proveriti naše izračunavanje tako što ćemo proveriti da zbir svih parcijalnih pritisaka jednako ukupnom pritisku: $P_{total} = 0.42 + 1.56 + 0.02 = 2.00 \text{ atm}$

Konverzije jedinica pritiska

Naš kalkulator podržava više jedinica pritiska. Evo faktora konverzije koji se koriste:

• 1 atmosfera (atm) = 101.325 kilopaskala (kPa)
• 1 atmosfera (atm) = 760 milimetara žive (mmHg)

Kada se konvertuje između jedinica, kalkulator koristi ove odnose da osigura tačne rezultate bez obzira na vaš preferirani sistem jedinica.

Kako koristiti kalkulator parcijalnog pritiska

Naš kalkulator je dizajniran da bude intuitivan i jednostavan za korišćenje. Pratite ove korake da izračunate parcijalne pritiske za vašu gasnu smešu:

1. Unesite ukupni pritisak vaše gasne smeše u vašim preferiranim jedinicama (atm, kPa ili mmHg).

2. Izaberite jedinicu pritiska iz padajućeg menija (podrazumevana je atmosferska).

3. Dodajte gasne komponente tako što ćete uneti:

   • Ime svake gasne komponente (npr. "Kiseonik", "Azot")
   • Molarna frakcija svake komponente (vrednost između 0 i 1)

4. Dodajte dodatne komponente ako je potrebno klikom na dugme "Dodaj komponentu".

5. Kliknite na "Izračunaj" da izračunate parcijalne pritiske.

6. Pogledajte rezultate u sekciji rezultata, koja prikazuje:

   • Tabelu koja prikazuje ime svake komponente, molarnu frakciju i izračunati parcijalni pritisak
   • Vizuelni grafikon koji ilustruje raspodelu parcijalnih pritisaka

7. Kopirajte rezultate u vaš međuspremnik klikom na dugme "Kopiraj rezultate" za korišćenje u izveštajima ili daljoj analizi.

Validacija unosa

Kalkulator vrši nekoliko provera validacije kako bi osigurao tačne rezultate:

• Ukupni pritisak mora biti veći od nule
• Sve molarne frakcije moraju biti između 0 i 1
• Zbir svih molarnih frakcija treba da bude 1 (unutar male tolerancije za greške u zaokruživanju)
• Svaka gasna komponenta mora imati ime

Ako dođe do grešaka u validaciji, kalkulator će prikazati specifičnu poruku o grešci koja će vam pomoći da ispravite unos.

Upotrebe

Izračunavanje parcijalnog pritiska je od suštinskog značaja u brojnim naučnim i inženjerskim aplikacijama. Evo nekoliko ključnih upotreba:

Hemija i hemijsko inženjerstvo

1. Reakcije u gasnoj fazi: Razumevanje parcijalnih pritisaka je ključno za analizu kinetike reakcija i ravnoteže u hemijskim reakcijama u gasnoj fazi. Brzina mnogih reakcija direktno zavisi od parcijalnih pritisaka reaktanata.

2. Ravnoteža para-tečnosti: Parcijalni pritisci pomažu u određivanju kako se gasi rastvaraju u tečnostima i kako tečnosti isparavaju, što je od suštinskog značaja za dizajniranje kolona za destilaciju i drugih procesa separacije.

3. Gasna hromatografija: Ova analitička tehnika se oslanja na principe parcijalnog pritiska za separaciju i identifikaciju jedinjenja u složenim smešama.

Medicinske i fiziološke primene

1. Respiratorna fiziologija: Razmena kiseonika i ugljen-dioksida u plućima zavisi od gradijenata parcijalnog pritiska. Medicinski stručnjaci koriste izračunavanje parcijalnog pritiska za razumevanje i lečenje respiratornih stanja.

2. Anesteziologija: Anesteziolozi moraju pažljivo kontrolisati parcijalne pritiske anestetičkih gasova kako bi održali odgovarajuće nivoe sedacije uz obezbeđivanje sigurnosti pacijenata.

3. Hiperbarična medicina: Tretmani u hiperbaricnim komorama zahtevaju preciznu kontrolu parcijalnog pritiska kiseonika kako bi se lečili uslovi poput dekompresione bolesti i trovanja ugljen-monoksidom.

Ekološka nauka

1. Atmosferska hemija: Razumevanje parcijalnih pritisaka gasova staklenika i zagađivača pomaže naučnicima da modeliraju klimatske promene i kvalitet vazduha.

2. Kvalitet vode: Sadržaj rastvorenog kiseonika u vodnim telima, koji je ključan za vodeni život, povezan je sa parcijalnim pritiskom kiseonika u atmosferi.

3. Analiza gasova u tlu: Ekološki inženjeri mere parcijalne pritiske gasova u tlu kako bi otkrili kontaminaciju i pratili napore u sanaciji.

Industrijske primene

1. Procesi separacije gasa: Industrije koriste principe parcijalnog pritiska u procesima poput adsorpcije pod pritiskom za separaciju gasnih smeša.

2. Kontrola sagorevanja: Optimizacija smeša goriva i vazduha u sistemima sagorevanja zahteva razumevanje parcijalnih pritisaka kiseonika i gorivnih gasova.

3. Pakovanje hrane: Modifikovano atmosfersko pakovanje koristi specifične parcijalne pritiske gasova poput azota, kiseonika i ugljen-dioksida kako bi produžilo rok trajanja hrane.

Akademske i istraživačke primene

1. Studije zakona o gasovima: Izračunavanje parcijalnog pritiska je osnovno u učenju i istraživanju ponašanja gasa.

2. Materijalna nauka: Razvoj gasnih senzora, membrana i poroznih materijala često uključuje razmatranja parcijalnog pritiska.

3. Planetarna nauka: Razumevanje sastava planetarnih atmosfera oslanja se na analizu parcijalnog pritiska.

Alternativa izračunavanju parcijalnog pritiska

Iako Daltonov zakon pruža jednostavan pristup za idealne gasne smeše, postoje alternativne metode za specifične situacije:

1. Fugacitet: Za neidealne gasne smeše pri visokim pritiscima, fugacitet ( "efektivni pritisak") se često koristi umesto parcijalnog pritiska. Fugacitet uključuje neidealno ponašanje kroz koeficijente aktivnosti.

2. Henrijev zakon: Za gasi rastvorene u tečnostima, Henrijev zakon povezuje parcijalni pritisak gasa iznad tečnosti sa njegovom koncentracijom u tečnoj fazi.

3. Raoultov zakon: Ovaj zakon opisuje odnos između parcijalnog pritiska komponenti i njihovih molarnih frakcija u idealnim tečnim smešama.

4. Modeli stanja: Napredni modeli poput Van der Waalsove jednačine, Peng-Robinson ili Soave-Redlich-Kwong jednačina mogu pružiti tačnije rezultate za realne gasi pri visokim pritiscima ili niskim temperaturama.

Istorija koncepta parcijalnog pritiska

Koncept parcijalnog pritiska ima bogatu naučnu istoriju koja datira iz ranog 19. veka:

Doprinos Džona Daltona

Džon Dalton (1766-1844), engleski hemičar, fizičar i meteorolog, prvi je formulisao zakon parcijalnih pritisaka 1801. godine. Daltonov rad na gasovima bio je deo njegove šire teorije o atomima, koja je bila jedan od najznačajnijih naučnih napredaka svog vremena. Njegova istraživanja započela su proučavanjem mešavina gasova u atmosferi, što ga je navelo da predloži da pritisak koji vrši svaki gas u smeši bude nezavistan od drugih prisutnih gasova.

Dalton je objavio svoje nalaze u svojoj knjizi iz 1808. godine "Novi sistem hemijske filozofije", gde je izložio ono što danas nazivamo Daltonovim zakonom. Njegov rad je bio revolucionaran jer je pružio kvantitativni okvir za razumevanje gasnih smeša u vreme kada je priroda gasova još uvek bila slabo shvaćena.

Evolucija zakona o gasovima

Daltonov zakon je dopunio druge zakone o gasovima koji su se razvijali u to vreme:

• Boilov zakon (1662): Opisuje obrnuti odnos između pritiska gasa i zapremine
• Čarlsov zakon (1787): Utvrđuje direktan odnos između zapremine gasa i temperature
• Avogadrov zakon (1811): Predlaže da jednake zapremine gasova sadrže jednake brojeve molekula

Zajedno, ovi zakoni su na kraju doveli do razvoja idealnog zakona o gasovima (PV = nRT) sredinom 19. veka, stvarajući sveobuhvatan okvir za ponašanje gasa.

Savremeni razvoj

U 20. veku, naučnici su razvili sofisticiranije modele kako bi uzeli u obzir neidealno ponašanje gasa:

1. Van der Waalsova jednačina (1873): Johannes van der Waals je modifikovao idealni zakon o gasovima kako bi uzeo u obzir molekulski volumen i međumolekulske sile.

2. Virijalna jednačina: Ova ekspanzijska serija pruža sve tačnije aproksimacije za realno ponašanje gasa.

3. Statistička mehanika: Savremeni teoretski pristupi koriste statističku mehaniku da izvedu zakone o gasovima iz osnovnih molekularnih svojstava.

Danas, izračunavanje parcijalnog pritiska ostaje od suštinskog značaja u brojnim oblastima, od industrijskih procesa do medicinskih tretmana, uz računarske alate koji čine ova izračunavanja dostupnijim nego ikada.

Primeri koda

Evo primera kako izračunati parcijalne pritiske u različitim programskim jezicima:

1def calculate_partial_pressures(total_pressure, components):
2    """
3    Izračunajte parcijalne pritiske za gasne komponente u smeši.
4    
5    Args:
6        total_pressure (float): Ukupni pritisak gasne smeše
7        components (list): Lista rečnika sa 'name' i 'mole_fraction' ključevima
8        
9    Returns:
10        list: Komponente sa izračunatim parcijalnim pritiscima
11    """
12    # Validacija molarnih frakcija
13    total_fraction = sum(comp['mole_fraction'] for comp in components)
14    if abs(total_fraction - 1.0) > 0.001:
15        raise ValueError(f"Zbir molarnih frakcija ({total_fraction}) mora biti jednak 1.0")
16    
17    # Izračunavanje parcijalnih pritisaka
18    for component in components:
19        component['partial_pressure'] = component['mole_fraction'] * total_pressure
20        
21    return components
22
23# Primer korišćenja
24gas_mixture = [
25    {'name': 'Kiseonik', 'mole_fraction': 0.21},
26    {'name': 'Azot', 'mole_fraction': 0.78},
27    {'name': 'Ugljen-dioksid', 'mole_fraction': 0.01}
28]
29
30try:
31    results = calculate_partial_pressures(1.0, gas_mixture)
32    for gas in results:
33        print(f"{gas['name']}: {gas['partial_pressure']:.4f} atm")
34except ValueError as e:
35    print(f"Greška: {e}")
36

1function calculatePartialPressures(totalPressure, components) {
2  // Validacija unosa
3  if (totalPressure <= 0) {
4    throw new Error("Ukupni pritisak mora biti veći od nule");
5  }
6  
7  // Izračunavanje zbira molarnih frakcija
8  const totalFraction = components.reduce((sum, component) => 
9    sum + component.moleFraction, 0);
10    
11  // Proverite da li se molarne frakcije sabiraju na približno 1
12  if (Math.abs(totalFraction - 1.0) > 0.001) {
13    throw new Error(`Zbir molarnih frakcija (${totalFraction.toFixed(4)}) mora biti jednak 1.0`);
14  }
15  
16  // Izračunavanje parcijalnih pritisaka
17  return components.map(component => ({
18    ...component,
19    partialPressure: component.moleFraction * totalPressure
20  }));
21}
22
23// Primer korišćenja
24const gasMixture = [
25  { name: "Kiseonik", moleFraction: 0.21 },
26  { name: "Azot", moleFraction: 0.78 },
27  { name: "Ugljen-dioksid", moleFraction: 0.01 }
28];
29
30try {
31  const results = calculatePartialPressures(1.0, gasMixture);
32  results.forEach(gas => {
33    console.log(`${gas.name}: ${gas.partialPressure.toFixed(4)} atm`);
34  });
35} catch (error) {
36  console.error(`Greška: ${error.message}`);
37}
38

1' Excel VBA funkcija za izračunavanje parcijalnog pritiska
2Function PartialPressure(moleFraction As Double, totalPressure As Double) As Double
3    ' Validacija unosa
4    If moleFraction < 0 Or moleFraction > 1 Then
5        PartialPressure = CVErr(xlErrValue)
6        Exit Function
7    End If
8    
9    If totalPressure <= 0 Then
10        PartialPressure = CVErr(xlErrValue)
11        Exit Function
12    End If
13    
14    ' Izračunavanje parcijalnog pritiska
15    PartialPressure = moleFraction * totalPressure
16End Function
17
18' Primer korišćenja u ćeliji:
19' =PartialPressure(0.21, 1)
20

1import java.util.ArrayList;
2import java.util.List;
3
4class GasComponent {
5    private String name;
6    private double moleFraction;
7    private double partialPressure;
8    
9    public GasComponent(String name, double moleFraction) {
10        this.name = name;
11        this.moleFraction = moleFraction;
12    }
13    
14    // Getteri i setteri
15    public String getName() { return name; }
16    public double getMoleFraction() { return moleFraction; }
17    public double getPartialPressure() { return partialPressure; }
18    public void setPartialPressure(double partialPressure) { 
19        this.partialPressure = partialPressure; 
20    }
21}
22
23public class PartialPressureCalculator {
24    public static List<GasComponent> calculatePartialPressures(
25            double totalPressure, List<GasComponent> components) throws IllegalArgumentException {
26        
27        // Validacija ukupnog pritiska
28        if (totalPressure <= 0) {
29            throw new IllegalArgumentException("Ukupni pritisak mora biti veći od nule");
30        }
31        
32        // Izračunavanje zbira molarnih frakcija
33        double totalFraction = 0;
34        for (GasComponent component : components) {
35            totalFraction += component.getMoleFraction();
36        }
37        
38        // Validacija zbira molarnih frakcija
39        if (Math.abs(totalFraction - 1.0) > 0.001) {
40            throw new IllegalArgumentException(
41                String.format("Zbir molarnih frakcija (%.4f) mora biti jednak 1.0", totalFraction));
42        }
43        
44        // Izračunavanje parcijalnih pritisaka
45        for (GasComponent component : components) {
46            component.setPartialPressure(component.getMoleFraction() * totalPressure);
47        }
48        
49        return components;
50    }
51    
52    public static void main(String[] args) {
53        List<GasComponent> gasMixture = new ArrayList<>();
54        gasMixture.add(new GasComponent("Kiseonik", 0.21));
55        gasMixture.add(new GasComponent("Azot", 0.78));
56        gasMixture.add(new GasComponent("Ugljen-dioksid", 0.01));
57        
58        try {
59            List<GasComponent> results = calculatePartialPressures(1.0, gasMixture);
60            for (GasComponent gas : results) {
61                System.out.printf("%s: %.4f atm%n", gas.getName(), gas.getPartialPressure());
62            }
63        } catch (IllegalArgumentException e) {
64            System.err.println("Greška: " + e.getMessage());
65        }
66    }
67}
68

1#include <iostream>
2#include <vector>
3#include <string>
4#include <cmath>
5#include <numeric>
6
7struct GasComponent {
8    std::string name;
9    double moleFraction;
10    double partialPressure;
11    
12    GasComponent(const std::string& n, double mf) 
13        : name(n), moleFraction(mf), partialPressure(0.0) {}
14};
15
16std::vector<GasComponent> calculatePartialPressures(
17    double totalPressure, 
18    std::vector<GasComponent>& components) {
19    
20    // Validacija ukupnog pritiska
21    if (totalPressure <= 0) {
22        throw std::invalid_argument("Ukupni pritisak mora biti veći od nule");
23    }
24    
25    // Izračunavanje zbira molarnih frakcija
26    double totalFraction = std::accumulate(
27        components.begin(), 
28        components.end(), 
29        0.0, 
30        [](double sum, const GasComponent& comp) { 
31            return sum + comp.moleFraction; 
32        }
33    );
34    
35    // Validacija zbira molarnih frakcija
36    if (std::abs(totalFraction - 1.0) > 0.001) {
37        throw std::invalid_argument(
38            "Zbir molarnih frakcija mora biti jednak 1.0 (trenutni zbir: " + 
39            std::to_string(totalFraction) + ")"
40        );
41    }
42    
43    // Izračunavanje parcijalnih pritisaka
44    for (auto& component : components) {
45        component.partialPressure = component.moleFraction * totalPressure;
46    }
47    
48    return components;
49}
50
51int main() {
52    std::vector<GasComponent> gasMixture = {
53        GasComponent("Kiseonik", 0.21),
54        GasComponent("Azot", 0.78),
55        GasComponent("Ugljen-dioksid", 0.01)
56    };
57    
58    try {
59        auto results = calculatePartialPressures(1.0, gasMixture);
60        for (const auto& gas : results) {
61            std::cout << gas.name << ": " 
62                      << std::fixed << std::setprecision(4) << gas.partialPressure 
63                      << " atm" << std::endl;
64        }
65    } catch (const std::exception& e) {
66        std::cerr << "Greška: " << e.what() << std::endl;
67    }
68    
69    return 0;
70}
71

Često postavljana pitanja

Šta je Daltonov zakon parcijalnih pritisaka?

Daltonov zakon kaže da u smeši nereaktivnih gasova, ukupni pritisak koji se vrši jednak je zbiru parcijalnih pritisaka pojedinačnih gasova. Svaki gas u smeši vrši isti pritisak koji bi imao da zauzima kontejner sam.

Kako da izračunam parcijalni pritisak gasa?

Da biste izračunali parcijalni pritisak gasa u smeši:

1. Odredite molarnu frakciju gasa (njegovu proporciju u smeši)
2. Pomnožite molarnu frakciju sa ukupnim pritiskom gasne smeše

Formula je: P₁ = X₁ × P_total, gde je P₁ parcijalni pritisak gasa 1, X₁ njegova molarna frakcija, a P_total ukupni pritisak.

Šta je molarna frakcija i kako se izračunava?

Molarna frakcija (X) je odnos broja mola određene komponente prema ukupnom broju mola u smeši. Izračunava se kao:

X₁ = n₁ / n_total

Gde je n₁ broj mola komponente 1, a n_total ukupni broj mola u smeši. Molarne frakcije su uvek između 0 i 1, a zbir svih molarnih frakcija u smeši jednako je 1.

Da li Daltonov zakon važi za sve gasove?

Daltonov zakon je strogo važeći samo za idealne gasove. Za realne gasove, posebno pri visokim pritiscima ili niskim temperaturama, može doći do odstupanja zbog međumolekulskih interakcija. Međutim, za mnoge praktične primene pri umerenim uslovima, Daltonov zakon pruža dobru aproksimaciju.

Šta se dešava ako se moje molarne frakcije ne sabiraju tačno na 1?

U teoriji, molarne frakcije bi trebalo da se sabiraju tačno na 1. Međutim, zbog grešaka u zaokruživanju ili nesigurnosti merenja, zbir može biti malo drugačiji. Naš kalkulator uključuje validaciju koja proverava da li zbir približno iznosi 1 (unutar male tolerancije). Ako se zbir značajno razlikuje, kalkulator će prikazati poruku o grešci.

Može li parcijalni pritisak biti veći od ukupnog pritiska?

Ne, parcijalni pritisak bilo koje komponente ne može premašiti ukupni pritisak smeše. Pošto se parcijalni pritisak izračunava kao molarna frakcija (koja je između 0 i 1) pomnožena sa ukupnim pritiskom, uvek će biti manji ili jednak ukupnom pritisku.

Kako da konvertujem između različitih jedinica pritiska?

Uobičajene konverzije jedinica pritiska uključuju:

• 1 atmosfera (atm) = 101.325 kilopaskala (kPa)
• 1 atmosfera (atm) = 760 milimetara žive (mmHg)
• 1 atmosfera (atm) = 14.7 funti po kvadratnom inču (psi)

Naš kalkulator podržava konverzije između atm, kPa i mmHg.

Kako temperatura utiče na parcijalni pritisak?

Temperatura se ne pojavljuje direktno u Daltonovom zakonu. Međutim, ako se temperatura promeni dok zapremina ostaje konstantna, ukupni pritisak će se promeniti prema Gay-Lussacovom zakonu (P ∝ T). Ova promena proporcionalno utiče na sve parcijalne pritiske, održavajući iste molarne frakcije.

Koja je razlika između parcijalnog pritiska i pritiska pare?

Parcijalni pritisak se odnosi na pritisak koji vrši određeni gas u smeši. Pritisak pare je pritisak koji vrši para u ravnoteži sa svojom tečnom ili čvrstom fazom na datoj temperaturi. Iako su oba pritisci, opisuju različite fizičke situacije.

Kako se parcijalni pritisak koristi u respiratornoj fiziologiji?

U respiratornoj fiziologiji, parcijalni pritisci kiseonika (PO₂) i ugljen-dioksida (PCO₂) su ključni. Razmena gasova u plućima se dešava zbog gradijenata parcijalnog pritiska. Kiseonik prelazi iz alveola (viši PO₂) u krv (niži PO₂), dok ugljen-dioksid prelazi iz krvi (viši PCO₂) u alveole (niži PCO₂).

Reference

1. Atkins, P. W., & De Paula, J. (2014). Atkinsova fizička hemija (10. izd.). Oxford University Press.

2. Zumdahl, S. S., & Zumdahl, S. A. (2016). Hemija (10. izd.). Cengage Learning.

3. Silberberg, M. S., & Amateis, P. (2018). Hemija: Molekularna priroda materije i promena (8. izd.). McGraw-Hill Education.

4. Levine, I. N. (2008). Fizička hemija (6. izd.). McGraw-Hill Education.

5. West, J. B. (2012). Respiratorna fiziologija: Osnovni principi (9. izd.). Lippincott Williams & Wilkins.

6. Dalton, J. (1808). Novi sistem hemijske filozofije. R. Bickerstaff.

7. IUPAC. (2014). Kompendium hemijske terminologije (poznata kao "Zlatna knjiga"). Blackwell Scientific Publications.

8. Nacionalni institut za standarde i tehnologiju. (2018). NIST Chemistry WebBook. https://webbook.nist.gov/chemistry/

9. Lide, D. R. (ured.). (2005). CRC priručnik hemije i fizike (86. izd.). CRC Press.

10. Haynes, W. M. (ured.). (2016). CRC priručnik hemije i fizike (97. izd.). CRC Press.

Isprobajte naš kalkulator parcijalnog pritiska danas

Naš kalkulator parcijalnog pritiska čini složena izračunavanja smeša gasa jednostavnim i dostupnim. Bilo da ste student koji uči o zakonima gasa, istraživač koji analizira smeše gasa, ili profesionalac koji radi sa gasnim sistemima, ovaj alat pruža brze, tačne rezultate koji podržavaju vaš rad.

Jednostavno unesite svoje gasne komponente, njihove molarne frakcije i ukupni pritisak da odmah vidite parcijalni pritisak svakog gasa u vašoj smeši. Intuitivno sučelje i sveobuhvatni rezultati čine razumevanje ponašanja gasa lakšim nego ikada.

Počnite da koristite naš kalkulator parcijalnog pritiska sada kako biste uštedeli vreme i stekli uvid u svojstva vaše gasne smeše!